Naravno, najpre se treba odupreti varvarstvima koja nam dolaze. Ali ''ne'' u tom protivljenju mora da odgoji jasno ''da'' naših težnji. Otpor prema svemu što vodi degradiranju čoveka od strane čoveka, podjarmljivanju, preziru i ponižavanju se pretvara u nastojanja, ne ka najboljem od svih svetova već ka boljem svetu. Ova nada, koje se oduvek rađala iznova tokom istorije, ponovo će se roditi.

Obezbedimo jedan novi početak povezujući tri vrste stabala (libertersko, socijalističko i komunističko), dodajući im i ekološko stablo u toj tetralogiji. Ovo očigledno implicira dekompoziciju postojećih struktura - ali i jednu veliku rekompoziciju prema širokoj i otvorenoj formuli - kao doprinos oživljavanju političkog mišljenja.

une souche
une tétralogie
partidaire

Isto tako bi trebalo - u javno-administrativnim poslovima i profesijama koje imaju građansku misiju (lekari, predavači) - usvojiti i prilagoditi datim uslovima jedan oblik neokonfučijanske koncepcije. To bi podrazumevalo promovisanje načina regrutovanja osoba u ovim službama uzimajući u obzir moralne vrednosti kandidata, njihove kapacitete za ''čovekoljublje'' (pažnju za druge), saosećanje, predanost javnoj službi i brigu za pravdu i poštenje.

Parlamentarna demokratija, ako je neophodna, nije dovoljna. Trebalo bi osmisliti i predložiti moduse participativne demokratije, naročito na lokalnim nivoima. U isto vreme bi bilo korisno podupirati građansko buđenje, koje je i samo nerazdvojno od obnavljanja političkog mišljenja, podjednako kao i od obrazovanja aktivista o velikim problemima. Bilo bi, takođe, korisno i umnožavanje narodnih univerziteta koji bi nudili građanima upoznavanje sa osnovama političkih nauka, sociologije i ekonomije.

Kako je neophodno sve reformisati i pošto su sve reforme povezane i međuzavisne, ja ih ne mogu ovde pobrojati; to će biti posao naredne knjige, možda poslednje. Ovde samo skiciramo veoma šematski puteve demokratske reforme.

One su raštrkane, podeljene, razmeštene i međusobno nepoznate; one su ignorisane od strane partija, administracija i medija; ali one zaslužuju da se za njih zna i da njihovo spajanje omogući uvid u reformističke puteve.

entrevoir

Put koji se danas čini nepremostiv može biti premošćen. Novi put bi mogao voditi ka jednom preobražaju čovečanstva i pristupanju potpuno novom tipu svetskog društva. On bi mogao dozvoliti udruživanje progresivnosti u reformizmu i radikalnosti u revoluciji. Naizgled, još ništa nije počelo. Ali u svim mestima, zemljama i kontinentima, uključujući i Francusku, postoji umnožavanje inicijativa svih vrsta - ekološke, ekonomske, socijalne, političke, pedagoške, urbane, ruralne - koje pronalaze rešenja za vitalne probleme i koje predstavljaju nosioce budućnosti.